CJ.1.1.1. Основни појмови о тексту и писму (пример)

Образовни стандард

разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи

Кључне речи

Дефиниције кључних појмова

Текст

Термин текст је преузет од енглеске речи text, која може имати више значења у зависности од контекста у којем се користи.
У
језику, текст је опширан термин за нешто што садржи слова која описују нешто.
У
рачунарству, текст се односи на знакове или делове програма.

Писмо

Писмо је начин графичког представљања односно записивања језика. Наука која се бави изучавањем његовог настанка, врста и развоја назива се граматологија.

Глагол писати је највероватније настао од старословенског псати, у значењу урезивати. У старија времена су појмови писмо и писмено означавали слово. У значајном броју индоевропских језика се појам слова и букве изражава веома сличним речима, на основу чега се извлачи закључак да се у индоевропској заједници прво писало на буковој кори.

Ћирилично писмо

Ћирилица је писмо које користи шест словенских језика (белоруски, бугарски, македонски, руски, српски и украјински), као и већи број других језика бившег Совјетског Савеза, Азије и источне Европе.

Ознака савремене ћирилице према ISO 15924 је Cyrl 220, а њене старословенске варијанте Cyrs 221.


У Уникоду ћирилични блок се простире између од У+0400 до У+052Ф. Знаци између позиције У+0400 и У+045Ф су у основи знаци из кодног распореда ИСО 8859-5 померени нагоре за 864 позиција. Знакови у опсегу између У+0460 и У+0489 су историјски и не користе се у савременим језицима. Знакови у простору од У+048А и У+052Ф су додатни знаци за различите несловенске ћириличке азбуке.

Уникод не укључује акцентована ћирилична слова, али се могу добити комбиновањем са различитим дијакритичким знацима. Тако се додавањам У+0301 ("комбинујући акут") после слова које се жели акцентовати добија акцентовано слово (тј. ы́ э́ ю́ я́). Неки језици (као што је савремени црквенословенски језик) још увек нису у потпуности подржани.



0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F
400
Ѐ Ё Ђ Ѓ Є Ѕ І Ї Ј Љ Њ Ћ Ќ Ѝ Ў Џ
410
А Б В Г Д Е Ж З И Й К Л М Н О П
420
Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я
430
а б в г д е ж з и й к л м н о п
440
р с т у ф х ц ч ш щ ъ ы ь э ю я
450
ѐ ё ђ ѓ є ѕ і ї ј љ њ ћ ќ ѝ ў џ
460
Ѡ ѡ Ѣ ѣ Ѥ ѥ Ѧ ѧ Ѩ ѩ Ѫ ѫ Ѭ ѭ Ѯ ѯ
470
Ѱ ѱ Ѳ ѳ Ѵ ѵ Ѷ ѷ Ѹ ѹ Ѻ ѻ Ѽ ѽ Ѿ ѿ
480
Ҁ ҁ ҂ ҃
҄
҅
҆
҇ ҈
҉
Ҋ ҋ Ҍ ҍ Ҏ ҏ
490
Ґ ґ Ғ ғ Ҕ ҕ Җ җ Ҙ ҙ Қ қ Ҝ ҝ Ҟ ҟ
4A0
Ҡ ҡ Ң ң Ҥ ҥ Ҧ ҧ Ҩ ҩ Ҫ ҫ Ҭ ҭ Ү ү
4B0
Ұ ұ Ҳ ҳ Ҵ ҵ Ҷ ҷ Ҹ ҹ Һ һ Ҽ ҽ Ҿ ҿ
4C0
Ӏ Ӂ ӂ Ӄ ӄ Ӆ ӆ Ӈ ӈ Ӊ ӊ Ӌ ӌ Ӎ ӎ ӏ
4D0
Ӑ ӑ Ӓ ӓ Ӕ ӕ Ӗ ӗ Ә ә Ӛ ӛ Ӝ ӝ Ӟ ӟ
4E0
Ӡ ӡ Ӣ ӣ Ӥ ӥ Ӧ ӧ Ө ө Ӫ ӫ Ӭ ӭ Ӯ ӯ
4F0
Ӱ ӱ Ӳ ӳ Ӵ ӵ Ӷ ӷ Ӹ ӹ Ӻ ӻ Ӽ ӽ Ӿ ӿ
500
Ԁ ԁ Ԃ ԃ Ԅ ԅ Ԇ ԇ Ԉ ԉ Ԋ ԋ Ԍ ԍ Ԏ ԏ
510
Ԑ ԑ Ԓ ԓ Ԕ ԕ Ԗ ԗ Ԙ ԙ Ԛ ԛ Ԝ ԝ Ԟ ԟ
520
Ԡ ԡ Ԣ ԣ Ԥ ԥ Ԧ ԧ Ԩ ԩ Ԫ ԫ Ԭ ԭ Ԯ ԯ

Латинично писмо

Латинична абецеда, такође позната и као римски алфабет, јесте најкоришћенији алфабетски систем на свету.
Вуков речник
глас српска
латиница
хрватска
латиница
ђ dj, gj dy, gy
ж x zs
љ lj ly
њ nj ny
ц c cz
ч cz ch
ш sc ss, sh
ћ ch нема

Велика слова (лат. majuscules)
A B C D E F G H I J K L M
N O P Q R S T U V W X Y Z
Мала слова (лат. minuscules)
a b c d e f g h i j k l m
n o p q r s t u v w x y z

Примери

Примери текста на ћирилици и латиници.
Comments